Izgubljene godine...

Ne postoji toliko dobra maska koja će duže vreme skrivati pravu narav čoveka. Ako ništa drugo, jezik ga oda... 

Vekovima  su korišćene da sakriju, zaštite, uplaše i nasmeju... Ovih dana su obavezna preventiva u borbi protiv pandemije. Nevoljno ih nosimo u nadi da će nas zaštiti. Nas od njih, njih od nas i nas od nas samih. Znatiželjne uvek zanima ko se iza njih krije. Oni paranoični znaju da se iza krije neko ili nešto protiv njih. Romantični iza svake maske očekuju ljubav. Sumnjičavi vam ne veruju ni kad je skinete. Neke nas zasmejavaju, neke su tu da uplaše, neke samo da zavaraju, da stvore iluziju, da nam ispričaju priču o osobi koja je nosi. U svakodnevnom životu i izraz lica, gestovi i govor tela takođe mogu biti maska. Retke su situacije kad je potrebno takvom maskom sakriti sreću, radost... pozitivne emocije. Uglavnom se koriste kada treba sakriti bol, patnju, tugu... jer to znači da smo u tim momenima ranjivi. A ranjivost sama po sebi znači slabost da se odbranimo od nečega što ne želimo da nam se desi. Slabost privlači predatore koji umeju da je namirišu. U tim momentima slabosti... dok